Ne sećamo se više tačno kako je bilo pre nesrećnih devedesetih, samo nam, kao ilustracija vremena koje nismo potpuno doživeli kao svoje, "nekog boljeg vremena", kako za nijansu stariji i oni još stariji od njih vole da ga zovu, do mozga dopiru čuvene samoupravljačke izreke: "Radio, ne radio, svira ti radio" i "Niko ne može toliko malo da me plati, koliko ja mogu malo da radim".

B92, Poligraf, 7.11.2008 Kad vidim sebe u tom komadu, u toj ulozi, ja onda sav postajem veliki štreber i veliki radnik. Ne oslanjam se na nekakav talenat i mislim da se radom može mnogo postići.

I ko bi u tom slučaju bio saučesnik? Ko bi pre ubio nego živeo u društvu koje vrednuje rad? Prenosimo dva teksta koji između redova postavljaju ova pitanja.

Lakomost i verovanje da je dobar život moguć bez truda.

Po čemu se razlikuju moderna razvijena i nerazvijena društva?

Na sajtu B92 je 13.05.2009. objavljen članak povodom najnovijeg istraživanja Instituta za psihologiju o aktivnostima i interesovanjima mladih. Ali još zanimljivije istraživanje, ovaj put uporedno - između kultura i generacija, pokrenuli su čitaoci. Njihovi komentari nam otvaraju oči za stvari koje inače uzimamo zdravo za gotovo, a koje možda nisu ni zdrave, ni gotove.

Podgorička Pobjeda u prvomajskom izdanju donosi intervju sa profesorom Ekonomskog fakulteta dr Božom Mihailovićem: „Naš poseban problem je gubitak radnih navika i energije koju stanovništvo ima. Zbog toga u narednom petogodišnjem periodu moramo učiniti jednu radno-kulturnu revoluciju. To znači da se moramo vratiti radu, izgrađivanju radnih navika i etičkih principa i etičkom odnosu u biznisu."

Sam izraz »kriza vrednosti« i svest da ona postoji su opšteprisutni, ali daleko ređe imamo priliku da saznamo koje su to vrednosti u krizi, kako i zašto.

Ako kao društvo i država imate prosjačenje kao osnovnu filozofiju...

Nemački doktorand Andrej Tineman, koji radi svog istraživanja živi na srpskom selu, zaključuje:  „ovde ljudi puno rade“.

Na 500-ti rođendan Žana Kalvina istražujemo u kojoj meri je naporan rad na Zapadu postao negativna pojava.

Članak u dodatku Blica za Republiku Srpsku, objavljen 28.7.2008.

Na Egzitovoj tribini "Čemu ta Evropa" direktor vladine Kancelarije za evropske integracije Tanja Miščević rekla je da približavanje Srbije EU podrazumeva promenu radne etike.

Citat iz razgovora koji su vodili Darko Milosavljević, glavni urednik magazina „Profit“, i Manuel Alekse, potpredsednik MasterCard Europe:

Da li je popularnost Mikija Đuričića plod prepoznavanja velikog dela građana sa njegovim „promašenim životom“?

Nedavni forum o uticaju članstva u Evropskoj uniji na bugarsko društvo zaključio je da integracija „zahteva korenite promene radne etike".

Vesna ističe da su Srbi veoma talentovana nacija, ali da im fale disciplina i radne navike.

Nacionalna obnova dolazi iz sposobnosti za rad, poslove i stvaranje nacionalnog bogatstva.

Bojan Krivokapić, Republika 452-453 Da li je tranzicija i turbulencija koja se oko nje i sa njom stvorila alibi za konstantno zamenjivanje teza?

За оне који су вредни, радни, талентовани, успех је достижна ствар у било којој професији. За оне који су лењи, недисциплиновани, безвољни, нема успеха и он је за њих недостижан.

Политика, 18.01.2010 Кад год било где отпутујем ван наше земље тек тамо схватим колико заправо вредимо.

На питање по чему се то успешни Срби из дијаспоре разликују од домаћих бизнисмена мр Славка Драшковић-Јовановић, која спрема докторат са темом „Наративни портрет лидера српске дијаспоре у САД", каже:

„Да ли је држава највећи кривац за то што нема довољно посла или мислите да и грађани сами морају нешто да учине?" - Истраживачки центар РТС-а за емисију „Да Можда Не, Радници и послодавци - у радном спору".

Шта то студенти у ствари траже? У најкраћем – траже да им се одобри лакши упис наредне године студија, и то о трошку буџета. Па како то може, и зашто би то могло? Зар то не умањује и не обесмишљава рад добрих студената? Зашто, Владо, спушташ критеријуме и подстичеш лоше студенте да убудуће слободно буду – још гори?

- У Виктимолошком друштву имамо клијента – жртву сопствених способности. Службеник царине, тренутно на боловању, био је премештан24 пута, ради на радном месту које тражи ниже квалификације, а све то зато што говори три језика, члан је Менсе, амбициозан, млад и креативношћу далеко превазилази своје претпостављене...

Тинејџерска музичка група из Новог Сада „Дедли Вајрус“ доказала је стару народну да „ивер не пада далеко од кладе“. Добра деца лошег друштва певају: „Домаћи да радим, ја то више нећу, 'оћу да се запослим у Извршном већу“.

Председник Управног одбора Конгреса српског уједињења говори о „културним навикама“ као корену проблема.

Рада Таминџић, Радни стаж за два живота, Политика, 09.08.2009 У 89. години, београдски мајстор и иноватор Милан Мишкелић још ради у својој радионици у којој запошљава три радника и не мисли да престане докле год је жив

Младе саветује: „Људи, никаква веза вам не треба. Будите поштени, часни и вредни и нико вам ништа не може. Ваш рад је ваша једина и највећа веза”

„Мислим да је Србија у великом проблему и да њен проблем није оперативно-технички. Наш проблем је фундаментални." Он се нарочито тиче вредности рада, чије потцењивање је постало економски, политички и културни образац који верно следимо још од увођења комунизма. Професор Зец тврди да је време за нови образац: ради и штеди.

Отварање које је све оставило без текста изведено је уз мало пара а много памети и рада.

Политика, 05.01.2010 Време је слава и често се чује поздрав: ,,Срећна слава, домаћине!” При том и не мислимо колико је та реч препуна значења.

Бошко Јакшић, Vox Populi, Политика, 05.04.2009 Тмурно финансијско време морало би да буде искоришћено да рашчистимо са неким наслагама прошлости нашег понашања, односа према раду. Пре свега са тешким натрунима архаичног менталитета.

Устајао сам у шест сати ујутро и учио по петнаест сати дневно, и у таквом раду сам заиста уживао.

Након што је Мирослав Ђуричић доказао да Србија воли лузере, а Рамбо Амадеус приметио да сличне емисије и служе за афирмацију нерада (лежање и седење као главне активности), последњи пример неочекивано долази - са „Фарме”.

Питање свих питања јесте од чега ћемо живети кад уђемо у ЕУ, пошто не можемо и даље живети од кредита

У светском врху сте више од 15 година. У чему је тајна ваша дуговечности?

„Ја би сваком препоручио, на кугле земаљске, само рад! Рад све лечи. А иначе, немоћ је болест.“ Ово су речи недавно преминулог Томе Милошевића, човека несаломивог духа.

Naša anketa napravljena na ulicama Podgorice ide u prilog poznatoj osobini koja se u vicevima pripisuje Crnogorcima, lijenosti.

Kako objašnjava Stanković, koji je u ovom poslu više od 20 godina, ono što naše porno-glumce sputava na putu ka svetskoj slavi jeste prvenstveno mentalni sklop.