Danas su mladi opravdano nezadovoljni svojom situacijom.

Ekonomsko zavisni od roditelja i u tridesetim (mladi?), nedostatak novca uglavnom objašnjavaju nedostatkom posla. Često se može čuti ovakav dijalog:
-Šta želiš u životu?
-Da putujem (ili nešto drugo...)
-Da li putuješ?
-Ne.
-Zašto?
-Nemam para.
-Zašto ne radiš pa zaradiš?
-Nema posla.
Da li je ovo razlog problema i nezadovoljstva mladih? Svakako, teško je naći posao, a još teže pristojno zaraditi. Ali određene grane privrede imaju neprestani manjak radnika. Samo za berbe i građevinu radi se o desetinama hiljada radnih mesta, uz natprosečne dnevnice.
Ako dijalog probate da nastavite ovom primedbom, nećete uspeti. Umesto odgovora, dobićete grimasu koja verovatno znači „pa neću valjda na njivi da radim“. Kao da se to podrazumeva.
Nigde međutim nije zapisano da mlad čovek ne sme da radi na njivi. Iskustva iz Evrope i sveta pokazuju da je sezonski rad čest izvor prihoda za studente, i to pre svega u granama privrede kojima manjka radnika (poput poljoprivrede i ugostiteljstva).
Nijedan rad nije sramota, govorio je Sokrat. Govorile su i naše bake, a u Evropi se to, eto, podrazumeva.
Možda problem nezaposlenosti ne može da se reši dok se ne zagrebe ispod površine, upravo u stvari koje se podrazumevaju.