Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље: Основи антропогеографије, Београд 1931

Динарски тип: Махом не разраде послове (не само на делу већ и у мислима) до крајњих конзеквенција. Врло ретко ураде штогод потпуно. Често мисле да је исто видети или осетити и извршити. Има дакле доста површних.

Јунаштво: Ови људи су готово изишли из стварног живота, они су занемарили све друге послове; нарочито презиру трговину и богатство.

Сточарство: Што најпре изненађује, то је врло много доколице, коју ова врста занимања оставља одраслима. Људи у пуној снази раде врло мало, и сам посао остављају женама и особито деци и старцима.

... из сточарског живота произилази лењост, некретност и жеља за беспослицом, на које се често наилази код динарских племена...

Централни тип: реалистичне црте: кроз цео живот је за човека овога типа главно „работа“.
Јер „работа“ није само рад, већ и послови уопште: колико раде, можда исто толико намештају, удешавају, гледају да избегну тешке послове, да се извуку, да ситним средствима, кашто и обманом, дођу до користи.

Бегови: К’смет доводи на мисао да су многи, ако не и сви, људски напори некорисни... нехат и леност су се укоренили код њих.