Хесиод је први који не само својим Хеленима него и свему човечанству објављује да оно што обезбеђује спољашње и унутрашње спокојство човеково и правилан саобраћај између људи нису рат, насиље и пљачка, него правда, добар поредак и рад, а то важи нарочито данас...

Док је идеал хомерскога друштва ратнички идеал, јер мирнији начин живота не може да задовољи његову бесну жудњу за моћним потврђивањем своје страсне личности, беотски земљорадник насупрот томе идеалу поставља идеал радљивости, указујући на нужност самопотврђивања и рада као извора сваког напретка. У Пословима он истиче да и она озбиљна и упорна борба којом човек радник мирно и несавитљиво савлађује грубу стварност заслужује име хероизма, јер и она, у отпору према снази свирепих стихија, одгаја особине које су од вечите вредности за моделисање људског живота. У његовој поезији још нема позитивног израза за појам марљив и ревностан, али он, у Пословима, непрестано прекорава онога ко је нерадљив (ἀεργός), и нерадљивост (ἀεργίη) сматра за срамоту (ст. 311). Он је први и готово једини Хелен и први Европљанин који познаје благослов зноја и рада и слави вредноћу, јер само радљивом руком људи господаре над злом и постају морално бољи и постижу благостање и обезбеђеност. Стихови у којима је Хесиод изразио вредност рада у људском животу јесу стихови којима се он највише обесмртио, јер они кроз векове и векове непрестано лете од уста до уста:

Јер неваљалства можеш на прегршти узети лако:
гладак је дo њега пут, а стан му није далеко.
Али пред одлику зној положише бесмртни бози:
дуга и стрма путања и врло теготна спрва
води на врхове к њој: а кад си се попео на врх,
онда је лако већ даље, ма тегобна била и тако
(Послови, 287—292).

У том правцу Хесиод свом брату Персу даје овакве моралне савете: